Naslovna strana

Organizaciona struktura

Ciljevi udruženja

Aktivnosti

Edukacija

Sponzori

Obrazac za učlanjenje

Kontakt

Linkovi

Mediji o nama

 

 

 

 

 

 

U susret Prvom Internacionalnom simpozijujmu posvećenom lečenju akutnih i hroničnih rana koji se održava u Beogradu

 

U novembru ove godine će se u Beogradu po prvi put održati Kongres posvećen lečenju hroničnih rana sa međunarodnim učešćem kome će pored domaćnih prisustvovati i veliki broj inostranih predavača iz inostranstva, i to iz BiH, Slovenije, Hrvatske, Danske, Nemačke, Švajcarske, Italije…

Hronične rane su u današnje vreme prisutne u značajnom broju pacijenata i zahvaljujući preciznim statističkim podacima poznato je da u SAD za lečenje 5,7 miliona ljudi sa ranama se godišnje izdvaja oko 20 milijardi US dolara. Obzirom da u našoj zemlji ne raspolažemo tačnim podacima o broju  pacijenata sa ranama možemo na osnovu evidentiranih skoro pola miliona dijabetičara, pretpostaviti da u Srbiji hronične rane ima više od 100 000 ljudi. U poredjenju sa podacima u SAD, za lečenje ovih pacijenata bi bilo potrebno vise od 100 miliona US dolara.

Najčešće hronične rane kože i mekih tkiva su dijabetično stopalo, hronična venska ulceracija, dekubitusi različitog porekla i inficirane hirurške rane nakon operativnih zahvata. Zajedničko ovim ranama je da imaju snižene faktore rasta oslobođene iz trombocita kao i odsustvo ili snižene nivoe određenih kompenzatornih medijatora, a znacajno povecano prisustvo proinflamatornih citokina.

Faktori rasta oslobodjeni iz trombocita (trombocitni faktor, faktor transformacije, fakor rasta fibroblasta, insulinu sličan faktor rasta i faktor rasta epiderma) vrlo efikasno stimulišu i regulišu migraciju i  proliferaciju mnogih ćelija, pomažu u stvaranju ekstraćelijskog matriksa i podstiču regeneraciju tkiva. Antiinflamatorni citokini ispoljavaju svoju aktivnost uspostavljanjem interćelijskih signala koji pokreću kaskadu ka očekivanom oporavku obolelog tkiva. Sve veci znacaj u ovom procesu imaju i matične ćelije mezenhima koje utiču na obnavljanje mikrocirkulacije i sprečavanje stvaranja ožiljnog tkiva koje može narušiti estetski ili funkcionali izgled ekstremitata ili ostecenog dela tela.

Proces zarastanja rana podrazumeva obnavljanje svih struktura kože i anatomski i funkcionalno. Međutim, različiti faktori, fiziološki i mehanički mogu usporiti ovaj proces, pogotovo u hroničnoj rani. Lokalna infekcija, hipoksija, trauma, strani materijali i supstance, kao i sistemski problemi kao sto su dijabetes, pothranjenost, imunodeficijencija, ili uzimanje medikamenata su odgovorni za sporo zarastanje rane.

Predavanja sa kongresa i primeri iz prakse imaju za cilj  da istaknu nove i unapređene metode lečenja hroničnih rana koji stvaraju povoljne uslove da proces zarastanja krene fiziološkim putem. Izdvajamo “vestacku“ koze dobijenu rekombinantnom tehnologijom, primenu topikalnog negativnog pritiska – VAC sistema, mogućnost upotrebe tkivne regeneracije foto terapijom, primenu IV gvožđa, primenu obloga sa medom, rekonsruktivno – regenerativno lečenje, endovensku lasersku ablaciju vena, primenu trombocitnog gela sa matičnim ćelijama i drugo.

Ističemo značaj osnivanja prvog centra za lečenje hroničnih rana na teritoriji  Srbije, odnos lekara i medicinkog osoblja u složenom i dugotrajnom lečenju ovakvih pacijenata u pravcu poboljšanja kvaliteta života pacijenata sa hroničnim ranama kao i ekonomski značaj koji bi imalo rasterećenje našeg zdravstvenog sistema rešavanjem ovog problema.

 

 

Dr Branko Čalija

specijalista transfuzione medicine,

zaposlen u IKVB Dedinje, Beograd

 

 


  SRPSKO UDRUŽENJE ZA LEČENJE RANA
Copyright © 2007. LECENJERANA.COM. All Rights Reserved
Srpski English