Naslovna strana

Organizaciona struktura

Ciljevi udruženja

Aktivnosti

Edukacija

Sponzori

Obrazac za uclanjenje

Kontakt

Linkovi

Mediji o nama

 

 

 

 

 

 

 

DEKUBITALNE RANE

Prof. dr Cedomir Vučetić, spec. ortopedske hirurgije sa traumatologijom

Načelnik odeljenja koštano-zglobne infekcije Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, KCS Beograd Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Definicija: Dekubitusi ili dekubitalne rane su rane ili ulceracije na koži i potkožnim tkivima koje se javljaju u stanjima kada deluje više nepovoljnih faktora, kao što su: pritisak, narušena trofika, senzibilitet, starost, osnovno oboljenje i komorbiditet.

Kako nastaje: Za nastanak dekubita ključni činilac je postojanje pritiska na mestu nastanka dekubita koji je veći ili traje kontinualno duže nego što koža i potkožno tkivo mogu da podnesu bez nastanka oštećenja. Pritisak mase sopstvenog tela u kontinuitetu više od nekoliko sati može da da primetne ishemične promene na mekim tkivima. Ovo vreme se značajno skraćuje kada su prisutna oboljenja, gojaznost ili pothranjenost, oslabljen senzibilitet, vlažna koža, trenje na mestu pritiska, oslabljena cirkulacija. Shvatanje da su dekubiti uvek posledica loše nege je dosta pojednostavljeno. Nega je bitan činilac u prevenciji i lečenju dekubita, ali postoje stanja kada kada je teško izbeći pojavu dekubita ili već postoje i potrebno je sveobuhvatno lečenje i više nedelja da se saniraju. Mnoga stanja i oboljenja, akutna i hronična, favorizuju ili dovode do nastanka dekubita. Što je biološki potencijal manji ili vitalnost tkiva i organizma manja, to je mogućnost nastanka dekubita veća. Kod pojave dekubita često je jedan faktor dominantniji ili generiše i druge faktore koji u sadejstvu dovode do dekubita. Primer za ovo je paraplegija gde gubitak inervacije onemogućava dovoljnu pokretljivost, remeti trofiku tkiva, ima za posledicu povećanje pritiska na pojedinim delovima i pojavu dekubita.

Kako izbeci pojavu dekubita: U prevenciji dekubita čini se da je najvažnija edukacija ili upoznavanje sa problemom dekubita pacijenta, ako stanje dozvoljava, porodice i okruženja u kome je. Postoji mnogo načina da se izbegnu dekubiti, sasvim jednostavnih i dosta zahtevnih. Neophodno je delovati sistemski i lokalno. Sistemsko delovanje podrazumeva lečenje osnovne bolesti i komorbiditeta i optimalizovanje metabolizma. Potrebna je odgovarajuća ishrana, supstituciona i suportivna terapija. To znači, ishrana sa potrebnim odnosom proteina, kalorijskih materija, minerala i vitamina, zatim nadoknada nedostajućih činilaca (albumina, krvi, plazme). Lokalno delovanje obuhvata mere toalete, higijene, rasterećenja i kinezi terapije, pozicioniranje tela i ekstremiteta. Od pomoći su različita tehnička sredstva: pneumatski antidekubitalni dušeci, posebni kreveti i drugo.

Lečenje dekubita : Uključuje sve što obuhvata i prevencija dekubita i čitav niz drugih mera, sistemskih i lokalnih. Od sistemskih mera, neophodno je lečenje osnovne bolesti i komorbiditeta radi postizanja uslova za sanaciju dekubita. Lokalno lečenje je, pre svega, previjanje rane, što uključuje prćanje lokalnog stanja: veličina, dubina, progresija, stagnacija ili regresija rane; prisustvo nekroze i infekcije. Dekubiti mogu biti sveži u nastajanju ili hronični, perzistirajući posle više nedelja. Lečenje može biti neoperativno i hirurško. Hirurško lečenje može biti neodložno i rekonstruktivno. Neodložno hirurško lečenje, u smislu debridmana, incizije i nekrektomije, je neophodno za lečenje i izbegavanje dodatnih infekcijskih komplikacija dekubita. Rekonstruktivno lečenje dekubita je pokrivanje defekta kože transplantatima. Hirurško lečenje je potrebno kada postoji nekroza tkiva, infekcija, i perzistirajući defekt koji se može pokriti kožnim transplantatima. Da bi se primenilo rekonstruktivno lečenje dekubita, potrebno je da budu ispiunjeni izvesni preduslovi: zadovoljavjuća kontrola osnovne bolesti i komorbiditeta, osposobljenost pacijenta da postoperativno tri nedelje ne leži na operisanim dekubitima, motivisanost i kooperativnost pacijenta, dekubiti bez infekcije. Danas postoji čitav niz hirurških tehnika, baziranih na formiranju režnjeva lokalnih, rotacionih, transpozicionih, peteljkastih za pokrivanje dekubita. Izbor se pravi individualno, prema preoperativnom nalazu.

1. Dekubit potiljačnog dela glave posle povrede vratne kičme

2. Sakralni dekubit kod pacijentkinje sa paraplegijom devet meseci . Stanje pre operacije i tri nedelje posle.

3. Stanje posle operacije dekubita trohanterne regije kod pacijenta sa paraplegijom, posle šest meseci operacije.

4. Pacijenkinja sa paraplegijom više godina i dekubitima četiri godine, stanje pre operacije i pet nedelja posle.

5. Pacijent sa MS i dekubitom pre i četiri nedelje posle operativnog lečenja.

 


  SRPSKO UDRUŽENJE ZA LECENJE RANA
Copyright © 2007. LECENJERANA.COM. All Rights Reserved
SrpskiEnglish